Перевод песни Roger Waters - Leaving Beirut

Leaving Beirut

So we left Beirut Willa and I
He headed East to Baghdad and the rest of it
I set out North
I walked the five or six miles to the last of the street lamps
And hunkered in the curb side dusk
Holding out my thumb
In no great hope
At the ramshackle procession of home bound traffic
Success!
An ancient Mercedes ‘dolmus ‘
The ubiquitous, Arab, shared taxi drew up
I turned out my pockets and shrugged at the driver
” J’ai pas de l’argent ”
” Venez! ” A soft voice from the back seat
The driver lent wearily across and pushed open the back door
I stooped to look inside at the two men there
One besuited, bespectacled, moustached,
Irritated, distant, late
The other, the one who had spoken,
Frail, fifty five-ish,
Bald, sallow,
In a short sleeved pale blue cotton shirt
With one biro in the breast pocket
A clerk maybe, slightly sunken in the seat
“Venez!” He said again, and smiled
“Mais j’ai pas de l’argent”
“Oui, Oui, d’accord, Venez!”

Are these the people that we should bomb
Are we so sure they mean us harm
Is this our pleasure, punishment or crime
Is this a mountain that we really want to climb
The road is hard, hard and long
Put down that two by four
This man would never turn you from his door
Oh George! Oh George!
That Texas education must have fucked you up
When you were very small

He beckoned with a small arthritic motion of his hand
Fingers together like a child waving goodbye
The driver put my old Hofner guitar in the boot with my rucksack
And off we went
” Vous etes Francais, monsieur? ”
” Non, Anglais ”
” Ah! Anglais ”
” Est-ce que vous parlais Anglais, Monsieur? ”
“Non, je regrette”
And so on
In small talk between strangers,
His French alien but correct
Mine halting but eager to please
A lift, after all, is a lift
Late moustache left us brusquely
And some miles later the dolmus
Slowed at a crossroads
Lit by a single lightbulb
Swung through a U-turn and stopped in a cloud of dust
I opened the door and got out
But my benefactor made no move to follow
The driver dumped my guitar and rucksack at my feet
And waving away my thanks returned to the boot
Only to reappear with a pair of alloy crutches
Which he leaned against the rear wing of the Mercedes.
He reached into the car and lifted my companion out
Only one leg,
The second trouser leg neatly
Pinned beneath a vacant hip
” Monsieur, si vous voulez, ca sera un honneur pour nous
Si vous venez avec moi a la maison
Pour manger avec ma femme ”

When I was 17 my mother, bless her heart,
Fulfilled my summer dream
She handed me the keys to the car
We motored down to Paris, fuelled with Dexedrine and booze
Got bust in Antibes by the cops
And fleeced in Naples by the wops
But everyone was kind to us, we were the English dudes
Our dads had helped them win the war
When we all knew what we were fighting for
But now an Englishman abroad is just a US stooge
The bulldog is a poodle snapping round the scoundrel’s last refuge

“Ma femme”, thank God! Monopod but not queer
The taxi drove off leaving us in the dim light of the swinging bulb
No building in sight
What the hell
“Merci monsieur”
“Bon, Venez!”
His faced creased in pleasure, he set off in front of me
Swinging his leg between the crutches with agonising care
Up the dusty side road into the darkness
After half an hour we’d gone maybe half a mile
When on the right I made out the low profile of a building
He called out in Arabic to announce our arrival
And after some scuffling inside a lamp was lit
And the changing angle of light in the wide crack under the door
Signalled the approach of someone within
The door creaked open and there,
Holding a biblical looking oil lamp
Stood a squat, moustached woman,
Stooped smiling up at us
She stood aside to let us in and as she turned
I saw the reason for her stoop
She carried on her back a shocking hump
I nodded and smiled back at her in greeting, fighting for control
The gentleness between the one-legged man
And his monstrous wife
Almost too much for me

Is gentleness too much for us
Should gentleness be filed along with empathy
We feel for someone else’s child
Every time a smart bomb
Does its sums and gets it wrong
Someone else’s child dies and equities in defence rise
America, America, please hear us when we call
You got hip-hop, be-bop, hustle and bustle
You got Atticus Finch
You got Jane Russell
You got freedom of speech
You got great beaches, wildernesses and malls
Don’t let the might, the Christian right,
Fuck it all up
For you and the rest of the world

They talked excitedly
She went to take his crutches in routine of care
He chiding, gestured
We have a guest
She embarrassed by her faux pas
Took my things and laid them gently in the corner
“Du the?”
We sat on meagre cushions in one corner of the single room
The floor was earth packed hard
And by one wall a raised platform
Some six foot by four
Covered by a simple sheet, the bed
The hunchback busied herself with small copper pots
Over an open hearth
And brought us tea, hot and sweet
And so to dinner
Flat, unleavened bread, + thin
Cooked in an iron skillet over the open hearth
Then folded and dipped
Into the soft insides of female sea urchins
My hostess did not eat, I ate her dinner
She would hear of nothing else, I was their guest
And then she retired behind a curtain
And left the men to sit drinking thimbles
Full of Arak carefully poured from a small bottle
With a faded label
Soon she reappeared, radiant
Carrying in her arms their pride and joy, their child.
I’d never seen a squint like that
So severe that as one eye looked out
The other disappeared behind its nose

Not in my name, Tony, you great war leader you
Terror is still terror, whosoever gets to frame the rules
History’s not written by the vanquished or the damned
Now we are Genghis Khan, Lucretia Borghia, Son of Sam
In 1961 they took this child into their home
I wonder what became of them
In the cauldron that was Lebanon
If I could find them now, could I make amends?
How does the story end?

And so to bed, me that is, not them
Of course they slept on the floor behind a curtain
Whilst I lay awake all night on their earthen bed
Then came the dawn and then their quiet stirrings
Careful not to wake the guest
I yawned in great pretence
And took the proffered bowl of water
Heated up and washed
And sipped my coffee in its tiny cup
And then with much “merci-ing”
And bowing and shaking of hands
We left the woman to her chores
And we men made our way back to the crossroads

The painful slowness of our progress
Accentuated by the brilliant morning light
The dolmus duly reappeared
My host gave me one crutch
And leaning on the other
Shook my hand and smiled
“Merci, monsieur,” I said
“De rien ”
“And merci a votre femme, elle est tres gentille ”
Giving up his other crutch
He allowed himself to be folded into the back seat again
“Bon voyage, monsieur,” he said
And half bowed as the taxi headed south towards the city
I turned North, my guitar over my shoulder
And the first hot gust of wind
Quickly dried the salt tears from my young cheeks.

Покидая Бейрут

Вот мы и покинули Бейрут – Вилла и я.
Он направился на восток – в Багдад и далее,
А я взял курс на север.
Пройдя пять или шесть миль, пока не закончились все уличные фонари,
Я сел на бордюр в темноте обочины и
Поднял большой палец вверх
В призрачной надежде, что кто-нибудь
Из изредка проезжающих местных машин остановится.
Удача!
Притормозил древний “мерседес”-маршрутка –
Вездесущее арабское такси.
Я, пожав плечами, вывернул свои карманы на виду у водителя.
“У меня нет денег”.
“Залезай!” – произнес кто-то мягким голосом с заднего сиденья.
Водитель нехотя протянулся и открыл заднюю дверь.
Пригнувшись, я увидел внутри двух мужчин:
Один из них был в костюме, очках, носил усы
И выглядел раздраженным, отстраненным, опаздывающим.
Другой, тот, который говорил со мной,
Был хрупкого телосложения, лет пятидесяти пяти,
Лысый, с землистым цветом лица.
На нем была выцветшая синяя хэбэшная рубашка с коротким рукавом,
Из нагрудного кармана которой торчала одинокая ручка.
Возможно, он был служащим, слегка засидевшимся на своем месте.
“Залезай”, повторил он и улыбнулся.
“Но у меня же нет денег”.
“Да, да, хорошо, залезай!”

И этих людей мы должны бомбить?
Мы точно знаем, что они хотят нам зла,
Или это лишь ради нашего удовольствия, наказания, преступления?
Та ли это вершина, что мы хотим покорить?
Дорога трудна, трудна и долга.
Опусти свою дубину,
Этот человек никогда не захлопнет перед тобой свою дверь.
Ох Джордж, ох Джордж!
Видимо техасское образование засрало тебе мозг,
Когда ты был совсем еще юн.

Слабым артритическим движением руки он подозвал меня,
Сведя пальцы вместе, как ребенок, машущий рукой на прощанье.
Водитель сложил мою старую гитару “Хёфнер” и рюкзак в багажник,
И мы поехали.
“Вы француз, месье?”
“Нет, англичанин”.
“Ааа, англичанин”.
“Месье, вы говорите по-английски?”
“К сожалению, нет”.
И так далее.
Короткая беседа между незнакомцами.
Его французский звучал чуждо, но грамотно,
Я же с трудом подбирал слова, но пытался понравиться.
В конце концов, это всего лишь поездка в такси.
Опаздывающий “усатый” бесцеремонно покинул нас,
И, через некоторое время, маршрутка
Замедлила свой ход перед перекрестком,
Освещенным единственным фонарем.
Водитель развернулся и остановил машину в облаке пыли.
Я открыл дверь и вылез,
Однако мой благодетель и не подумал следовать за мной.
Водитель выложил мою гитару и рюкзак к моим ногам,
И, помахав в ответ на прощанье, вернулся к багажнику,
Откуда достал пару металлических костылей,
Которые он прислонил к заднему крылу “мерседеса”.
Он залез в машину и помог моему компаньону выбраться.
У него была только одна нога;
Конец второй штанины была аккуратно
Приколот булавкой к тому месту, где должно было быть бедро.
“Месье, вы окажете нам честь,
Если согласитесь отужинать со мной
И моей женой у нас дома”.

Когда мне было 17, моя мать, благослови ее бог,
Воплотила в быль мою летнюю мечту,
Дав мне ключи от своей машины.
Мы поехали в Париж, затарившись декседрином и выпивкой.
В Антибе нас поймали копы,
А в Неаполе нас обобрали итальяшки.
Но все были добры к нам, ведь мы были англичанами –
Наши отцы им помогли победить в войну,
В которой мы все знали, за что боролись.
Но теперь англичане – всего лишь марионетки США в глазах других.
Бульдог теперь – пудель, тявкающий на привязи у дома подонка.

“…моей женой”. Слава богу, пусть одноногий, но хоть не педик.
Такси отъехало, оставив нас в тусклом свете раскачивающейся лампы.
Никаких зданий поблизости.
Какого черта?
“Спасибо, месье”.
“Пожалуйста!”
Его лицо засияло, и он пошел впереди меня,
С предельной осторожностью перенося свою ногу между костылей,
Двигаясь в пыли обочины в сторону темноты.
Через полчаса, пройдя около полумили,
Я разглядел справа силуэт низкого здания.
Он объявил о своем прибытии, выкрикнув что-то по-арабски.
После какой-то возни в доме зажглась лампа.
Изменение угла света, пробивающегося через широкую щель под дверью,
Возвестило о чьем-то приближении к двери.
Дверь приоткрылась, в ее проеме
Стояла невысокого роста полная женщина с усиками,
Державшая в руке лампу, как будто оставшуюся с библейских времен.
Она стояла, сгорбившись, улыбаясь нам.
Отойдя, она позволила нам войти.
И когда она повернулась, я увидел причину ее сгорбленности –
На ее спине был огромного размера горб.
Я кивнул и улыбнулся ей в приветствии, пытаясь взять себя в руки.
Той доброты, существовавшей в доме одноногого мужчины
И его уродливой жены,
Было слишком много для меня.

Чересчур ли доброта для нас?
Должна ли доброта уйти вместе с сопереживанием,
Что мы чувствуем к чужим детям
Всякий раз, когда управляемая бомба
Бьет по мирным домам?
Чей-то ребенок погиб, а кто-то карман набил.
Америка, Америка, прошу, услышь наш зов.
Есть у тебя хип-хоп, би-боп, суета и переполох,
Есть у тебя Аттикус Финч,
Есть у тебя Джейн Рассел,
Есть у тебя свобода слова,
И великолепные пляжи, заповедники и торговые центры.
Ради тебя и всего мира
Не позволь христианскому праву со всем своим могуществом
Про*бать все это.

Они возбужденно говорили.
Проявляя привычную заботу, она двинулась взять его костыли,
Он упрекает ее, жестикулирует, мол
У нас гость.
Она, смутившись своей оплошности,
Взяла мои вещи и осторожно сложила их в углу.
“Чаю?”
Мы уселись на просиженные подушки в углу единственной комнаты,
Где полом была утрамбованная земля,
У одной из стен которой была возвышенная площадка,
Примерно шесть на четыре фута,
Накрытая обычной простыней – кровать.
Горбунья хлопотала у небольших медных посудинок,
Стоявших на плите с открытым огнем.
Она подала нам чай, сладкий, горячий
И, так называемый ужин –
Плоскую пресную лепешку, тонкую,
Испеченную на железной сковороде, прямо на открытом огне печи,
Затем свернутую и обмакнутую
В мягкие внутренности самки морского ежа.
Хозяйка не ела, и я съел ее порцию.
Она ни о чем не хотела слышать, кроме того, что я был их гостем.
После, она удалилась за занавеску,
Оставив мужчин сидеть со стаканчиками,
Аккуратно наполненными араком из небольшой бутылки
С выцветшей наклейкой.
Вскоре она возвратилась, сияя.
В руках у нее была их гордость и отрада – их ребенок.
Я никогда не видел такого тяжелого косоглазия как у него –
Один глаз смотрел вбок,
Другой же зрачок исчез, закатившись в сторону носа.

“Не во имя меня”, (1) Тони, ты же великий полководец.
Террор – всегда террор, все равно, кто устанавливает правила.
История не пишется побежденными и проклинаемыми.
Теперь мы Чингисхан, Лукреция Борджиа, “Сын Сэма”. (2)
В 1961 они приютили этого ребенка,
Мне интересно, что же стало с ними
В том котле, которым стал Ливан.
Если бы я нашел их сейчас, смог бы возместить им ущерб?
Чем закончится эта история?

Теперь в кровать. Мне, не им.
Они, конечно, спали на полу, за занавеской.
Я пролежал на их земляной кровати всю ночь, так и не заснув.
После, пришел рассвет и их тихое копошение,
Осторожное, чтобы не разбудить гостя.
Я нарочито громко зевнул,
Взял предложенную бутылку воды
Нагрел ее и умылся,
Налил кофе в крошечную чашечку.
Затем, рассыпаясь в благодарностях,
Раскланиваясь и пожимая друг другу руки
Мы оставили женщину заниматься своими домашними делами.
Мы же, мужчины, пошли обратно в сторону перекрестка.

Болезненная заторможенность нашего движения,
Подчеркнутая великолепием утреннего солнца.
Маршрутка прибыла по расписанию.
Мой “хозяин” (3) отдал мне один костыль
И, опираясь на второй,
Пожал мне руку и улыбнулся.
“Спасибо, месье”, сказал я.
“Не за что”.
“И спасибо вашей жене, она очень милая”,
Добавил я, отдавая ему костыль.
Ему помогли забраться в машину и сесть на заднее сиденье.
“Счастливого пути, месье”, сказал он.
Слегка поклонившись такси, устремившемуся на юг в сторону города,
Я повернул на север, с гитарой за плечом,
А первый же порыв жгучего ветра
Быстро стер слезы с моих молодых щек.

1 – Not in my name (Не во имя меня) – популярный антивоенный лозунг американских демонстрантов во время вторжения в Ирак.

2 – Сын Сэма – кличка Дэвида Берковица, серийного убийцы.

3 – Хозяин – зд. имеется в виду хозяин дома, давший ночлег главному персонажу песни.

Автор перевода - Deniseg из Усть-Каменогорска
Понравилась статья? Поделись с друзьями:

Смотрите также: Перевод песни Poets Of The Fall - Nothing Stays the Same

Комментарии

* Нажимая на кнопку "Добавить комментарий" Вы соглашаетесь с политикой конфиденциальности.



© 2011-2024 Тексты и переводы песен принадлежат их авторам. При использовании материалов необходима ссылка на сайт.

Наверх